Учитељ света
Учитељ света, Сатја Саи Баба, један је од најуваженијих духовних учитеља данашњице, чији живот и порука представљају надахнуће за милионе људи широм света да постану боља људска бића.
Он тихо преображава свет тиме што поново успоставља вечне вредности Истине, Исправног деловања, Мира, Љубави и Ненасилности. Његова безвремена и универзална учења, уз начин на који води свој живот, привлаче тражитеље Истине из свих крајева света.
Саи Баба је рођен 23. новембра 1926. У Путапартију, малом селу у јужноиндијској држави Андра Прадеш. Био је четврто дете скромног и побожног пара, који је бебу назвао Сатја Нарајана Рађу. Још од малена почео је да пружа доказе о поседовању изузетних особина, као што су мудрост, саосећање и великодушност.
Са четрнаест година објавио је своју мисију родитељима: да доведе до духовног препорода човечанства подучавајући и примером показујући наведених пет људских вредности.
Саи Баба је врло рано почео да показује изузетне моћи. Ускоро је постао познат по својим чудима, као што су материјализације предмета и лечење људи.
Такође је запрепашћивао оне који су му долазили по савет, показујући им да је свестан чак и најинтимнијих појединости из њиховог живота. Ипак, увек је тврдио да на његова чуда треба гледати само као на посетнице, визит-карте. Оне служе сврси пружања надахнућа и подстрека, како би људи започели сопствено путовање ка личном преображају.
Године 1950, његови поклоници су саградили храм и смештајне објекте недалеко од места у селу где је рођен. Он је овај духовни центар назвао “Прашанти Нилајам”, што значи “Боравиште врхунског мира”. Отада се Путапарти, под његовим покровитељством и вођством, постепено развио у градић где се данас могу наћи најбоље школе, акредитовани универзитет, планетаријум, два духовна музеја, две болнице, сиротиште, огроман стадион, огромна спортска хала и аеродром. Основао је и други духовни центар који је назвао “Бриндаван”, а који се налази у Вајтфилду, у предграђу Бангалора.
Свакодневно се на хиљаде поклоника окупља у Прашанти Нилајаму или Бриндавану, како би уживало у његовом присуству, док се благонаклоно креће међу њима, да би их усмерио, утешио, посаветовао и уздигао.<<