Inspiriši se

Prašanti Nilajam | 10. mart 2026.

Nekada je postojala starica koja je izgubila iglu dok je krpila odeću u svojoj kolibi. Kako u kolibi nije bilo lampe, a ona je imala kataraktu na očima, nije mogla da pronađe iglu. Izašla je napolje i počela da je traži pod uličnom svetiljkom. Jedan učenik koji je prolazio ulicom upitao je staricu: „Bako, šta tražiš?“ Žena je odgovorila da traži iglu. Učenik je rekao: „Reci mi gde si je izgubila; pomoći ću ti da je pronađeš.“ Ona je odgovorila: „Izgubila sam je dok sam šila u svojoj kolibi.“ Dečak je upitao: „Zašto je tražiš na ulici kada si je izgubila u kolibi?“ Starica je rekla: „U mojoj kolibi nema svetla. Na ulici ima svetla. Zato je tražim ovde.“ Vidite! Izgubljeno u kući, a traženo na ulici! To je ono što čovek danas čini. Sva blaženost i ljubav su unutra, ali on ih nerazumno traži spolja. Spoljašnja ljubav i sreća su prolazne. Odnos sa Bogom je večan. Ljudsko telo je prolazno. Kako se može izvući trajna sreća iz privremenog tela? Praktikujemo duhovne vežbe poput joge, meditacije i đape. One takođe daju samo privremeno zadovoljstvo. Samo ljubav prema Bogu daje trajno blaženstvo.